Kako ograničiti bujanje ultranacionalizma i zašto ponovo čujemo eho i duhove iz 90-ih?
Sve organizacije koje zasnivaju svoje programe na akciji – idemo negde nekoga da bijemo, od navijačkih grupa, preko tobožnjih nevladinih organizacija „Dveri“, „1389“ itd... podlogu vide u tradiciji koja je u suštini ekstremno nacionalistička. To što neko misli da je odvažan ako svakog dana bar nekoga od onih koji drugačije misli prebije ili ne daj bože ubije, to se ne leči zakonom, nego u školi i kroz medije. Međutim, problem je kompleksniji no što je bio ranije.
Tim organizacijama, međutim, uopšte nije jasno šta im zamerate jer kažu da je njihovo delovanje patriotizam?
Taj program koji se sastoji u tome da treba diskriminisati one koji nisu Srbi, a po najnovijem i one koji su loši Srbi, program koji podrazumeva razbijanje tribina Peščanika samo zato što misle i govore drugačije od njih, ili napadaju Paradu ponosa samo zato što su ti ljudi drugačiji – to nije patriotizam.
Da li se zalažete za zabranu tih organizacija?
Ne zalažem se za njihovu zabranu. Mnogi nisu registrovani, pa ih ne možete ni zabraniti. Iskustvo Hitlera i Musolinija, takođe, pokazuje da zabrana nije rešenje i da se mora promeniti psiha, kao i udžbenici istorije. Tek tada neće biti znak da si dobar Srbin to što ćeš da prebiješ nekog homoseksualca.
Čiji proizvod je ta ideologija i šta je njen krajnji cilj? Oni sami kažu zaštita nacionalnog identiteta, pitanje opstanka nacije?
Posledica su decenije ubeđivanja ljudi da su Srbi posebno veliki narod i posebno ugrožen narod, što je kombinacija kompleksa inferiornosti i kompleksa superiornosti, što je uvek porazno. Oni uz to ne traže rešenja u demokratiji nego u čvrstoj ruci i time mogu da objasnim njihovo obožavanje Putina. Kada se nešto gradi 20 godina, treba bar još toliko da prođe da se to razgradi. Njihovo pozivanje na opstanak nacije u stvari je stvaranje panike kako bi postigli politički uspeh. Međutim, tu postoje dva ešalona, jedan trči da dobije vlast, a drugi da krade. Za neke od njih patriota znači „Kolubara“. To je velika krađa u ime patriotizma.
Da li ti koje pominjete predstavljaju samo nečiji paravan?
Uz velike patriotske fraze najlakše se krade. U XVIII veku čuveni Englez Semjuel Džonson rekao je da je patriotizam osnovno utočište nitkova. Tako sada vidite ko je vladao preduzećem „Kolubara“ – sve rodoljub do rodoljuba. Očigledno je da tu ima onih koje nije briga za patriotizam, ali guraju ispred sebe druge da biju njihovu bitku.
